Mobilnost

Najveći izum čoveka je točak. Sa napretkom načina života, pa kasnije i tehnologije, točak je korišćen za prevoz u obliku zaprežnih kola, kasnije i automobila, autobusa, ali i prevoznih sredstava bez unutrašnjeg sagorevanja, poput bicikala i trotineta. Naučnici i akademski saradnici proteklih godina posvećuju pažnju mobilnosti u životnoj sredini i kao problem današnjice vide usklađivanje ekonomije, društva i mreže transporta. Društvo traga za višim nivoom mreža transporta dok ekonomija to ne može da podrži. Mreža transporta je način na koji ljudi mogu da se prevezu.

Transport ostavlja neravnodušan trag po životnu sredinu pa tako i klimatske promene. Prevozna sredstva sa unutrašnjim sagorevanjem utiču na kvalitet vazduha sagorevanjem fosilnih goriva i emisijom zagađujućih materija. Postoje države koje sve više koriste električne automobile i vraćaju se na starije ne tehnološki napredne modele prevoza koji nemaju štetne emisije gasova. U državama/gradovima su minimalna zagađenja, jer se koriste alternativna prevozna sredstva kao što su: bicikli, trotineti, roleri, ali i automobili na hibridni pogon kao i električni automobili.

Šta je održiva urbana mobilnost?

Održiva gradska mobilnost uslovljava promenu stanja svesti kod populacije, gde automobili ustupaju mesto različitim vidovima javnog prevoza, električnim vozilima i deljenju automobila u okviru zajedničkog putovanja. Sve više gradova širom sveta prihvata izazov sa kojim se susreće. Količina goriva koje se troši za transport je njaveći pokazatelj transportnih aktivnosti. Statistika na godišnjem nivou je pokazatelj potrošnje goriva u državi. Gradski transport je pokretač emisija gasova koje utiču između ostalog i na klimatske promene. Iz poslednjeg izveštaja IPCC-a naglašava se: ,,Bez sprovođenja agresivnih i održivih politika ublažavanja, emisije iz saobraćaja bi mogle da rastu brže od emisija iz drugih sektora krajnje potrošnje energije i dostignu oko 12 Gt CO2  godišnje, do 2050.“

Uticaj ugljen dioksida na klimatske promene?

Ugljen dioksid (CO2) je jedan od gasova staklene bašte koji doprinosi efektu globalnog zagrevanja. Saobraćaj je jedan od sektora gde se zahtevaju efikasne javne intervencije za smanjenje emisije CO2 i gde su potrebne mere prilagođavanja kako bi se smanjila osetljivost na klimatske promene. Trenutno, emisije CO2 u sektoru transporta razvijenih zemalja iznose oko 30% od ukupne emisije CO2 širom sveta. Postoji široko rasprostranjen cilj da se emisije CO2 iz transporta smanje za najmanje 50% najkasnije do 2050. godine.

Zbog sve češće upotrebe motornih vozila, imamo i visok stepen zagađenja zemljišta i vazduha štetnim gasovima i teškim metalima koji se iz motora ispuštaju sagorevanjem.

Kakvo je stanje u Srbiji i kako bismo mi mogli da smanjimo emisiju CO2?

U gradovima je za zagađenje vazduha posebno zaslužan gradski saobraćaj i činjenica je da većina stanovnika Srbije ne može sebi da priušti automobile sa različitim filterima koji bi ovo zagađenje smanjili. Pored toga, dinamičan razvoj svih vidova transporta uslovio je veći obim globalne potrošnje energije svih vrsta. Proteklih godina smo svedoci temperaturnih promena u celoj Srbiji. No, iako imamo mogućnost kupovine novijeg automobila, uvek treba posegnuti za nekim od alternativnih vidova transporta.

Šta je propisano do 2025.?

Mnogim državama u razvoju je predloženo da uvedu pravila i takse na količinu izduvnog gasa - CO2. Rok koji je dala Evropska unija je 2025. godina, ona omogućava razvoj mreže za nove načine transporta i kreiranje novih načina prevoznih sredstava. Uvođenje takse na CO2 je najbolji način da se ekonomija i energetika dekarbonizuju.

Alternativni put i uticaj fosilnih goriva na životnu sredinu?

U fosilna goriva ubrajamo naftu, prirodni gas i ugalj. Ovakvi energenti imaju vrlo negativne posledice po životnu sredinu. Najviše štete nanosi nafta, što u akcidentnim situacijama kao što je izlivanje, ali i prilikom svakodnevne i vrlo široke upotrebe. Jedini alternativni put je uvođenje obnovljivih izvora energije. Njihov uticaj bi bio povoljan po ekonomiju, društvo i životnu sredinu. Ovo su investicije koje su dugoročno vrlo isplative. Nova radna mesta, nova istraživanja i izumi, manje nesreća koje se upravo dešavaju zbog eksploatacije fosilnih goriva.

Negativni uticaji saobraćaja na okolinu?

• zagađenje vazduha ima štetan uticaj na zdravlje ljudi i sva živa bića
• najveći izvori buke su vazdušni i drumski saobraćaj
• neretko se dešavaju ozbiljne saobraćajne nezgode koje za posledicu imaju gubitak ljudskih života, a automobili koji su učestvovali u nezgodi najčešće su neupotrebljivi i većina njih završi na deponiji
• prevoz opasnih i štetnih materija nosi stalnu potencijalnu opasnost od izlivanja i međusobnog reagovanja
• potrošnja energije u saobraćaju je najvećim delom iz neobnovljivih izvora

Saobraćaj je jedan od značajnijih izvora aerozagađenja. Izduvni gasovi koji nastaju kao posledica urbane mobilnosti sadrže različita jedinjenja. U najvećem procentu je to ugljen-monoksid (CO) ali i drugi štetni gasovi poput NO2, CH, SO2 kao i čvrste PM čestice različitih veličina, koje imaju negativan uticaj na različite sisteme organa.

Često zanemaren problem mobilnosti je buka. Proteklih godina donete su mere zaštite od buke koje nastaju kao rezultat odvijanja saobraćaja.

Važne mere koje su sprovedene u evropskim državama:

preventivne mere pri prostornom planiranju područja uz puteve i pri planiranju puteva

saobraćajne mere

građevinske mere na putevima i objektima koji se na njima nalaze

Najbolji način da mi kao pojedinci pozitivno utičemo na našu okolinu jeste da češće koristimo gradski i međugradski prevoz. Ukoliko ne želite da tokom sunčanih dana provodite vreme u gradskom prevozu, najbolji način za brži transport jesu alternativna prevozna sredstva.

Izazivamo te!

Napravi plan da 30 dana, bez prestanka, koristiš samo alternativna prevozna sredstava i nakon 30 dana zabeleži svoj rezultat. Pokušaj da odgovoriš na sledeća pitanja:

-da li popravio/la fizičku spremu?

-da li možeš dublje da udahneš?

-da li više uživaš u svom gradu?

-kako se osećaš?

Autorka teksta: Natalija Stanković

Izvori:

COPERT 4 is a software program aimed at the calculation of air pollutant emissions from road transport. The development of COPERT has been financed by EEA, in the framework of the activities of the European Topic Centre on Air Pollution and Climate Change Mitigation (ETC/ACM).http://www.sepa.gov.rs/download/COPERT.pdf

EMISIJA CO2 PUTNIČKIH AUTOMOBILA U SRBIJI https://www.limesplus.rs/pdf/limes1/Binder12.pdf

Taksa na CO2 bice uvedena na Zapadnom Balakanu najkasnije do 2025.godine

https://balkangreenenergynews.com/rs/kopac-taksa-na-co2-bice-uvedena-najkasnije-do-2025-u-regionu-zapadnog-balkana/

Izveštaj je pripremljen u okviru projekta „Priprema Drugog izveštaja Republike Srbije prema Okvirnoj konvenciji Ujedinjenih nacija o promeni klime“, sprovedenog od strane Ministarstva za zaštitu životne sredine, uz tehničku podršku Programa Ujedinjenih nacija za razvoj i finansijsku podršku Globalnog fonda za životnu sredinu.

https://www.klimatskepromene.rs/wp-content/uploads/2017/12/Drugi-izvestaj-o-promeni-klime-SNC_Srbija.pdf

Procena ranjivosti na klimatske promene

https://d2ouvy59p0dg6k.cloudfront.net/downloads/cva_srbija_srpski.pdf

Strana 89. poglavlje 5. SAOBRAĆAJ I ŽIVOTNA SREDINA

http://fmz.edu.rs/novi/download/disertacije/2016/Ilievska-Kostadinovic%20Marija/Disertacija%20Marija.pdf

Mapa biciklističkih staza:

Beograd

https://dusanpopovic.com/2019/09/mapa-svih-biciklistickih-staza-i-traka-u-beogradu/

Novi Sad

https://ugzins.rs/sites/default/files/2021-10/3.7.%20Biciklisticke%20staze.pdf

https://novisad.travel/wp-content/uploads/2017/04/BICIKLISTICKA-MAPA.pdf

Zrenjanin

http://www.zrenjanin.org.rs/sr/vesti/2016/10/u-zrenjaninu-skoro-35-kilometara-biciklistickih-staza

Saobraćaj i Životna Sredina       http://fmz.edu.rs/novi/download/disertacije/2016/Ilievska-Kostadinovic%20Marija/Disertacija%20Marija.pdf