Kompostiranje je proces ponovne upotrebe, odnosno, razlaganja organske materije od strane mikroorganizama. U zavisnosti od njihove biologije, kompostiranje može biti sa, ili bez kiseonika. Sam proces je deo životne filozofije- život bez otpada, ali je ujedno šansa da se odužimo prirodi. Proizvod kompostiranja je kompost, zemljište bogato hranljivim materijama koje su sada ponovo dostupne biljkama i životinjama, to jest prirodi.
Kako otpad predstavlja bilo kakvu materiju koja nema svoju primenu, u organski otpad spadaju ostaci hrane, otpad iz naših dvorišta i bašta i otpad koji proizvodi poljoprivredni sektor. U siromašnijim zemljama uočava se trend povećanja udela organskog otpada na 64%, dok se u razvijenijim zemljama ovaj udeo svodi na 28%. Procenjuje se da će se udeo organskog otpada do 2025. smanjiti u nerazvijenim zemljama, ali se predviđa da će do 2100. godine proizvodnja čvrstog otpada dostići čak 11 miliona tona dnevno, što je tri puta više od trenutne stope upotrebe.
Sam organski otpad mikroorganizmi koriste kao hranu, što za posledicu ima stvaranje mineralizovanih i humusom bogatih jedinjenja. Ove materije menjaju fizičko hemijski sastav zemljišta i povećavaju njegovu plodost.
Ima nekoliko stvari koje su izuzetno vazne
za kompostiranje, a to su:
temperatura
pH
procenat vlage
početni odnos ugljenika i azota
aerisanost
Svi ovi faktori moraju biti u granicama koje omogućavaju opstanak našim mikroorganizmima.
Uticaj komposta na klimatkse promene
Kako organski otpad čini polovinu svetskog otpada, kompostiranjem možemo prepoloviti količinu otpada koji šaljemo na deponije. Organski otpad se na deponiji ne upotrebljava ponovo već truli. U procesu truljenja oslobađa se metan i ostali gasovi sa efektom staklene bašte. Povećanje njihovih koncentracija utiče na povećanje lokalne ali i globalne prosečne temperature. Na ovaj način se ubrzavaju same klimatske promene i pojačava se njihov potencijal. Procenjuje se da 10% gasova sa efektom staklene bašte potiče od bacanja hrane. Da postoji država koja ima ovoliku emisiju gasova sa efektom staklene bašte, zauzela bi treće mesto na celom svetu, odmah posle Kine i Sjedinjenih Američkih Država. Pored toga, najveća količina organskog otpada stvara se u domaćinstvima. Kompostiranje je jedan od najbezbednijih načina odlaganja organske materije, odnosno način da se ona ponovo upotrebi. Studije procene životnog ciklusa zaključile su da kompostiranje ima pozitivan uticaj na životnu sredinu u poređenju sa drugim načinima odlaganja organskog otpada, kao što su deponovanje i spaljivanje.
Od 1995. do 2007. godine, u nekim evropskim zemljama primećuje se povećanje stope kompostiranja od čak 50% u procesu upravljanja otpadom.
Kako kompostirati?
Prvi korak u pravljenju komposta jeste
prikupljanje materijala.
Početni odnos ugljenika i azota je jako
bitan faktor uspešnog komposta. Ugljenik mikroorganizmi koriste kao izvor
energije a azot je sastavni deo gradivnih jedinjenja. Materijal bogat
ugljenikom nazivamo - smeđi, a materijal bogat azotom - zeleni. Kao smeđi
materijal možete koristiti lišće, granje, tamne papirne kese, karton ili
piljevinu (od nefarbanog, netretiranog drveta). Odnos C/N treba da bude 100:1,
200:1 ili 400:1. Evo nekoliko primera: slama-80:1, karton-200:1, a piljevina-
400:1. Zeleni materijal možete prikupljati u frižideru pa usitniti pre samo
kompostiranja. Vodite računa da ne ubacite neke pokvarene delove hrane jer ćete
time narušiti brojnost mikroorganizama u vašoj kompostnoj kanti.
Kad smo već kod kante, drugi korak obuhvata
pronalaženje posude za kompostiranje. Najjednostavniji izbor je svakako
plastična kanta zapremine 30-50 l. Da bismo izbegli štetne materije poreklom iz
plastike u našem kompostu, biramo bezbednu plastiku sa oznakom viljuška i nož,
HDPE tip 2 i PP 5.
Treći korak je pravljenje rupa na dnu i
bokovima kante koje će obezbediti kiseonik našim mikroorganizmima. Za
pravljenje rupica možete koristiti bušilicu ili bilo koje pogodno oruđe.
Napravite rupice širine oko 4 mm, sa razmakom od oko 10 cm, u svim pravcima.
Rupice su tu da obezbede dovoljno kiseonika mikroorganizmima ali ako preteramo,
naš kompost se će se osušiti.
Dobar temelj kompostne kante znači uspešan
kompost. Iako imamo rupice za provetravanje komposta, postavljamo prvo drenažni
sloj da sigurno izbegnemo truljenje. Prošetajte obližnjom šumom, izađite u
dvorište ili park i pokupite grančice širine kante. Njih ukrstite na dno posude
i prvi sloj je gotov. Preko grana postavite deblje slojeve kartona koji će
sprečiti oticanje veće količine vlage.
Peti korak čini smeđi sloj, u odnosu koji
smo gore pomenuli.
Šesti korak čini sloj šumskog zemljišta,
šumski humus. Zbog ovog sloja ćete se ponovo uputiti u prirodu ali ovoga puta
izaberite pravu šumu. Humus je prvih nekoliko centimetara zemlje. Naziva se i
stelja jer se u njemu dešava raspadanje opalih listova, grančica i ostlih
biljnih delova. Upravo te vredne mikroorganizme želimo u našem kompostu. Oni su
glavni i odgovorni za stvaranje komposta i od njihove brojnosti zavisiće brzina
kompostiranja. Kada budete sakupljali humus, zapamtite miris šumske zemlje.
Isti takav miris imaće i vaša kompostna kanta. Ukoliko nemate šumski humus,
možete napraviti starter za kompostiranje ili ga kupiti. Trudite se da humus,
drenažni i smeđi sloj popune prvu trećinu kante.
Sedmi korak obuhvata naš prvi zeleni sloj.
U ostale dve trećine kante dodajte ostatke povrća, voća – sve što je iz kuhinje
izašlo tog dana je naš zeleni materijal, izvor azota. Potrebno je sve seckati
sitno, ako želimo da ubrzamo kompostiranje. Postoje namirnice koje se teže
razgrađuju jer je mikroorganizmima potrebno više vremena, ili su nam potrebni
drugi mikroorganizmi. Takva organska materija može izazvati truljenje i ubiti
kompostne mikroorganizme. Evo par stvari koje treba izbegavati:
orah ili orahovo lišće (orah sadrži
alkaloid koji nepovoljno utiče na stvaranje humusa)
iglice četinara (zakišeljavaju kompost)
ljuske od jaja (ukoliko koristite jaja u
ishrani, u kompost stavljajte samo osušene, izmrvljene ljuske od organskih
jaja)
masnu, kuvanu ili konzerviranu hranu
kore citrusa (zakišeljavaju kompost)
previše trulo voće i povrće (jer će se
kompost ubuđati)
Osmi i poslednji korak je zaštita od muva.
Zeleni materijal prekivamo humusom i smeđim materijalom i tako zadržavamo sve
opojne mirise unutar kante. Ovako punu kantu ne treba mešati prvih nedelju do
deset dana kako bi proces kompostiranja počeo.
Gde kompostirati?
Najbolje mesto za kompost je dvorište.
Jednostavno ogradimo jedan deo bašte i zaštitimo ga od glodara. Ako nemamo
dvorište možemo kompostirati u posudi za kompostiranje, na svojoj terasi.
Potrebno je samo da kompostnu kantu zaštitimo od jakog sunca.
Sazrevanje komposta
Prvi znak da smo na dobrom putu biće
zagrevanje. Naš kompost se u početku zagreva sporo pa onda sve brže i
izraženije. Zagrevanje je znak vrednih mikroorganizama- bakterija i gljiva.
Kasnije se kompostu mogu pridružiti i složeniji organizmi ali ukoliko
kompostirate na terasi, teško da će se stonoge penjati baš do vaše kante.
Temperaturu proveravmo tako što pipnemo zidove kante. Ukoliko nam se kompost
previše zagreva to je znak da smo dodali previše zelenog materija. U ovom
slučaju poželjno je dodati smeđi materijal ili promešati slojeve.
Samo mešanje treba izbegavati prvih desetak
dana, nakon toga najbolje je rukavicom mešati slojeve na 2-4 dana. Tako ćemo
osetiti da li je kompostu potrebno dodati vode ili ga rashladiti. Najverovatnije
je da će gornji slojevi biti suvi, pa uvek treba imati odstojalu vodu pri ruci.
Nakon desetak dana možemo dodati novi smeđi i zeleni sloj u odnosu 3:1 (tri
puta više smeđeg od zelenog materijala). Ako koristite piljevinu, preporučen
odnos je 1:1. Pored kartona, slame, piljevine, papirnih kesa iz pekare ili
zdrave hrane koje nemaju logo ili bilo kakvu boju na sebi, u kantu možete
dodati sloj poluraspalog lišća. Time ćete obogatiti raznolikost mikoorganizama
i obezbediti sigurniju budućnost vašem kompostu.
Vlažnost treba da bude oko 50%. Ukoliko
preteramo zaustavićemo dotok kiseonika i prekinuti proces razgradnje, počeće
oslobađanje metana i naš kompost će dobiti neprijatan miris. Ukoliko je
vlažnost manja mikroorganizmi neće preživeti.
Koristite odstajalu vodu ili kišnicu da biste izbegli hlor. Potrebno je 3-4 dana da hlor ispari iz vode
koju koristimo u kući.
Kompostnu kantu možete pritvoriti ako ste
dobro izbušili rupice za aeraciju. Pored njih, dotok kiseonika obezbeđuje i
mešanje slojeva. Budite pažljiivi da ne poremetite prvi, odnosno drenažni sloj.
Kao što rekosmo, zdrav kompost ima miris
šume. Ukoliko primetite neprijatan miris verovatno ste dodali peviše zelenog
materijala ili kompost ima previše vlage. Jednostavno dodajte još smeđeg
materijala.
U proseku je potrebno oko mesec dana da vaš
kompost bude spreman za saksije. Zreo kompost imaće braonkasto-crnu boju, biće
hladan i imaće blag miris šumske zemlje. Kompost mešajte sa manje plodnom
zemljom a deo ostavite za narednu kompostnu kantu.
Ukoliko želite da ubrzate sam proces
kompostiranja možete koristite startere, Uniker, Bajkal... To su zapravo
kokteli mikroorganizama. Njih koristite u skladu sa uputstvom.
Postoji i Bokaši kompostiranje. Ono je brže
i odvija se u anaerobnim uslovima.
Dno kantice sa poklopcem prekrijte debljim
slojem iscepkanog papira. Preko njega sipajte ostatke hrane i dodajte malo
startera. Sve ovo pritisnete tako da nema vazduha i poklopite. Ove slojeve
ređajte dok ne popunite kanticu ili veću posudu. Punu kanticu, zatvorenu
ostavite oko dve nedelje na sobnoj temperaturi. Dobijenu masu ukopajte u zemlju
ili stavite na dno veće saksije i pokrijte se debljim slojem zemlje u koju je
moguće odmah sejati. Za 30-40 dana sve će biti razloženo i pretvoreno u plodno
tlo. Prednost Bokaši tehnike je to što se možete upotrebiti sav kuhinjski
otpad, dakle i masnoće, ostaci životinjskog porekla, ostaci od kuvane hrane.
Isprobajte i druge tehnike kompostiranje i
nađite neku koja baš Vama najviše odgovara. Budite aktivna karika procesa
kruženja materije u prirodi i priključite se sve većoj grupi ljudi koja
zahvalno brine o svojoj planeti.
Autorka: Jovana Jović
Izvori:
https://www.plavoizeleno.rs/blog/kompostiranje-korak-po-korak
https://openknowledge.worldbank.org/handle/10986/17388
https://doi.org/10.1038/502615a
https://doi.org/10.1016/j.biortech.2011.07.022
https://doi.org/10.1080/10643389.2011.569871
https://doi.org/10.1016/j.jclepro.2013.03.022
https://doi.org/10.1016/j.jclepro.2015.08.083